Opšte zdravlje

Šta je Antibiogram?

Rezistencija bakterija na antibiotike je sve veći problem kako u svetu, tako i kod nas. Zato se sve češće događa da antibiotik koji se propiše na početku lečenja ne deluje. Infekcija napreduje, a stanje pacijenta se pogoršava. Zbog tendencije da će rezistencija postati vodeći uzrok smrti, antibiotike treba koristiti pažljivo, ciljano i samo kada su zaista neophodni.

U praksi se često antibiotici propisuju na osnovu iskustva i farmakoterapijskih smernica. Da bi se donela prava odluka koji će se antibiotik koristiti za određenu infekciju, lekar mora da zna, na koji antibiotik je osetljiva bakterija, uzročnik infekcije. Odgovor na to će dati antibiogram.

Za pravljenje antibiograma neophodno je uzeti uzorak infektivnog materijala i odatle izolovati i identifikovati mikroorganizam (bakteriju), a zatim ispitati na koji antibiotik i koliko je osetljiva izolovana bakterija. Ovo ispitivanje osetljivosti mikroorganizama na antibiotike i hemoterapeutike izlaganjem standardizovane koncentracije mikroorganizma specifičnim koncentracijama antibiotika in vitro se naziva antibiogram.

Tumačenje rezultata antibiograma

Najčešće se primenjuju kvalitativne metode jer se na jednostavan način može ispitati osetljivost na niz antibiotika, a rezultati su uglavnom dovoljni za izbor adekvatne terapije. Rezultati su svrstani u 3 kategorije: S, I, R:

  • S – senzitivan, osetljiv – znači da se u terapiji dobri rezultati postižu davaljem uobičejnih dnevnih doza antimikrobnog leka
  • I – intermediate, umereno osetljiv – znači da treba primeniti veće doze leka od uobičajnih dnevnih, ili primeniti neki drugi, efikasniji antibiotik ako je moguće
  • R – rezistentan, otporan- znači da se lek ne može koristiti u terapiji infekcije

Kvantitativnim metodama se može dobiti informacija o minimalnoj koncentraciji leka koja in vitro inhibira rast mikroogranizama (MIK – minimalna inhibitorna koncentracija) ili ubija mikroorganizme (MBK – minimalna baktericidna koncentracija) koja se označava kao brojčana vrednost koja se može prevesti u 3 kategorije: S (senzitivan), I (umereno osetljiv) i R (rezistentan).

Uzrok neuspeha terapije osim rezistencije može biti i tolerancija na antimikrobne lekove. Kod nekih bakterijskih vrsta se zapaža da uobičajene doze leka ne deluju baktericidno (ubijaju bakterije) nego samo bakteriostatski (ihnibiraju rast bakterija) tj. da je kod ovih sojeva količnik MIK/MKB veći nego obično. Kao posledica tolerancije dolazi do istrajavanja infekcije, a ponekad se javljaju i komplikacije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *